Deda iz šerpice nasuo pun tanjir pasulja, pa prionuo na jelo. A Staša se kraj stola zatekla, pa videći da je vra odneo šalu, upita: Ti ćeš to cve da pojedec? Sve, odovorio deda. (Šta mu teško, a i prvi obrok tek.) Nemoj, ozbiljno a prekori Staša, treba meni.
A ne beše ni pola sata kako je takođe pasulj jela. Ne brini, ima još. Hoćeš i ti da jedeš upitah. Hoće. I odmah se pope na stolicu, da zauzme položaj. Sedi, pasulj je i u njenom tanjiru, ali ona i dalje nešto popreko leda dedu. Najendom telu ajvara iz koje je deda zahvatao kašikom prebaci do svo tanjira.
Što je siurno -- siurno je; u dede su mnoo veća usta -- može tela začas da ostane pusta.