Žene u blizini muškaraca koji im se dopadaju (mada nije nužno) predu i uvijaju se mazno kao mačke. Drugarica mog bratića, kad spazi naočitog momka, zatrese glavom i ispusti nešto kao reski lavež. (Kontam da to znači: Ala bih ga pokidala, da mi padne šaka!)

Da nivo samopouzdanja muškaraca zavisi od moje reakcije, nikad se kompleksa ne bi ratosiljali. Ne znam jesu li mi odviše visoki kriterijumi, a biće štogod drugo.

A muškarac (ma kako zgodan, ma kako lep), a tursko groblje -- za mene nema razlike (sem što bi mi groblje, ako je bukvalno, i privuklo pažnju). Pa dok shvate da problem nije u njima, ode mast (tj. samouverenost) u propast.