Na redu su roleri

Najsrećnija sam kad nešto ručno stvaram (i pisanje tu svrstavam -- prstima udaram po tasterima) i kad učim. Zato nemam nameru da prestanem. 

I volim kad mogu samo na sebe da se oslonim jer u sebe se najviše uzdam. Samo kad od mene zavisi, mogu biti sigurna da će nešto biti obavljeno na vreme i kako treba. 

Kad od mene sve zavisi, lako mi je svašta učiniti. Htela sam da šijem, pa išla na radionice i završila kurs. Htela sam da sebi napravim vizitkarte, i evo me na kursu grafičkog dzajna. Nedavno sam naumila da sestričini od drveta napravim kućicu za lutke (i kompletan nameštaj). Ali ne znam ništa o obradi i spajanju drveta. To znači da ću morati da smaram zeta, te da će taj posao trajati i trajatki. Znam da ćete se smejati (i ja sam se smejala) što sam na Guglu ukucala: kurs za drvodelje. Nisam sigurna da sam odustala od te ideje. Pretraživala sam alat za drvodelje, kako se zavijaju šrafovi  i sl. Strah me da ne dođem do nekih para i rešim da pravim kuću. Već se vidim kako guglam: kurs za zidare. Volim sve sama. I ko će to meni bolje od mene?!
Ima preko deset godina kako sam na Kališu videla neke promotere za školu rolera. Tad sam rešila da ću jednog dana otići kod njih. I, mislim da se "jedan dan" baaš primakao.
Čovek se uči dok je živ. Ne planiram da prestanem. Nisam osetila želju, no, ko zna, možda na red dođe i skakanje s padobranom. Voziću rolere, u to sam sigurna. (Neki pakosnik mogao bi mi pripisati krizu srednjih godina, ali ja još ni s prednjim ne bejah u krizi. Uostalom, to valjda podrazumeva i jurnjavu za, osobito mlađahnim, muškarcima. A muškarci, ma kog doba, nisu uključeni u moje planove.) 

Moje sestričine će se radovati: čim proleće grane, na rolere tetka će da stane (pa ćemo zajedno uživati).

Ne verujete? Samo me gledajte (kako kraj vas jurim na točkovima)!