Medalja koja nedostaje

Nakon priredbe povodom Osmog marta sva deca su mamama uručila čestitke i medalje. 

Staša dotrča da zagrli mamu i preda joj poklon. A onda se opet vrati nazad, među decu koja su čekala svoj red. Ode do vaspitačica, pogleda ih značajno, iščekujući, ali one je i ne primetiše. Pritrča potom, praznih ruku, zagrli i mene, ali shvati da mi ništa nije poklonila. Zastade, pa se osvrte i izvuče iz majčine ruke medalju (nije pravedno da majka ima dva poklona, a ja nijedan), te mi je pruži. Zasmejasmo se. Na medalji piše: Najboljoj mami. Vratismo je stoga onoj kojoj je namenjena.
Ali valjda i tetke (makar i ne bile najbolje) zaslužuju medalje. No ne računaju vaspitačice da se jedna tetka uvek ušunjava među majčinsku publiku i nemaju kad da prave poklone za širu rodbinu.