Čula sam mnogo puta da neko rodi mečku (i to, garant, prirodnim putem, ne carskim rezom, i bez epiduralne anestezije - ne bio mu niko u koži). Bar da mu potom donesu povojnicu, da se uteši onom slasnom pogačom. Ali ne, niko ne mari za tuđe porođajne bolove (dok mečka ne zaigra i pred njegovom kućom, tj. ne izmigolji se međ njegovim nogama).
Čula sam da neko rodi mečku, a moje sestričine, svojim očima videh (dok sam diskretno izvirivala iza bagrema i japanske trešnje) nedavno su (više puta i naizmenično) rodile mačku (tačnije mače, od milošte zvano Đubrence). Najpre jedna prilegne na zemlju (iznela sam im i na travu prostrla pokrivač), zavuče mače (protiv njegove volje i bez njegovog pristanka) pod majicu, pa počne da se uvija i jauče, kuka i zapomaže: jao, jaoo, porađam see! Ova druga baš tad je u porodilištu dežurni lekar (podrazumeva se tvrd na ušima - to je prosto odlika koja ih kad konkurišu za posao automatski izbacuje u vrh rang-liste), te priskoči u pomoć i dok trepneš, dok pljesneš dlanom o dlan, dok kažeš keks (koji doktor jednom rukom drži dok se drugom u porođaj meša) ili banana - mače ugleda svetlost dana (pa i porodilji svane). Onda dolazi do promene mesta i uloga: malopređašnji ginekolog skida beli mantil i zauzima nimalo lagodan i dostojanstven položaj na porodiljskom stolu, kuka i jauče, dok mače "prvi put" ne zamjauče.
I tako pet-šest puta: rađa jedna, rađa druga - mačetu se zavrtelo u glavi od večnog vraćanja u prenatalni period i pretrpelo je krizu identiteta: čas je embrion i fetus (što u plodovoj vodi pliva i kulira), čas mora da plače kao novorođeno mače. I čim prvu priliku uvreba (džaba vam bila ta dečja igra), skoči i na porađanje stavi tačku: uteče, bežeći ko đavo od krsta, i čvrsto zagrli majku mačku.
Čula sam da neko rodi mečku, a moje sestričine, svojim očima videh (dok sam diskretno izvirivala iza bagrema i japanske trešnje) nedavno su (više puta i naizmenično) rodile mačku (tačnije mače, od milošte zvano Đubrence). Najpre jedna prilegne na zemlju (iznela sam im i na travu prostrla pokrivač), zavuče mače (protiv njegove volje i bez njegovog pristanka) pod majicu, pa počne da se uvija i jauče, kuka i zapomaže: jao, jaoo, porađam see! Ova druga baš tad je u porodilištu dežurni lekar (podrazumeva se tvrd na ušima - to je prosto odlika koja ih kad konkurišu za posao automatski izbacuje u vrh rang-liste), te priskoči u pomoć i dok trepneš, dok pljesneš dlanom o dlan, dok kažeš keks (koji doktor jednom rukom drži dok se drugom u porođaj meša) ili banana - mače ugleda svetlost dana (pa i porodilji svane). Onda dolazi do promene mesta i uloga: malopređašnji ginekolog skida beli mantil i zauzima nimalo lagodan i dostojanstven položaj na porodiljskom stolu, kuka i jauče, dok mače "prvi put" ne zamjauče.
I tako pet-šest puta: rađa jedna, rađa druga - mačetu se zavrtelo u glavi od večnog vraćanja u prenatalni period i pretrpelo je krizu identiteta: čas je embrion i fetus (što u plodovoj vodi pliva i kulira), čas mora da plače kao novorođeno mače. I čim prvu priliku uvreba (džaba vam bila ta dečja igra), skoči i na porađanje stavi tačku: uteče, bežeći ko đavo od krsta, i čvrsto zagrli majku mačku.
Нема коментара:
Постави коментар