Sad je devet

Vrativši se s posla, mama upita Matiju ima li nešto za domaći. I Matija reče da nema. 

"Nemoj noćas u deset da mi kažeš da imaš", upozori ga mama. (Svi moji sestrići školarci imaju običaj da se u gluvo doba sete nekog zadatog domaćeg. Ako se uopšte sete.) "Dobro", nemarno odgovori Matija i nastavi da se igra. A negde oko devet seti se da nije uradio nešto iz likovnog (mora da napravi neke lutke). "Jesam li ti rekla danas da neću da radiš domaći u deset?", upita mama, sekući vunicu za kose. "Pa sad je devet", odgovori Matija mirno, ko čovek koji zna da su istina i pravda na njegovoj strani.

Kad si precizan i bukvalan (a ne sklon metaforama), a znaš da gledaš u sat -- nemaš brige. I pet minuta pre deset možeš da se latiš knjige.