Svi se već popakovali u auto, sestra spremna da stisne kvačilo, a ja stojim kraj kola, nalakćena na otvoren prozor, i nešto se zadirkujem s Ignjatom. 

Na Stašu nisam obraćala pažnju, pa je iskoristila priliku. Priljubila se uz majčino sedište pokušavajući ruku da proturi kroz prozorče. Tek u narednom trenutku shvatih šta je naumila: da mi opipa grudni koš (ili bar one brežuljkaste, brdovite predele, koji nju posebno zanimaju). Šta ti je, trgoh se i stuknuh unazad. Da vidim ca ti je to, iskezi se ona. Šta mi je, jakna, napravih se luda. A too, pruži ona opet ruku, te ja odskočih ko oparena. Pa jakna, šta je, kažem ti. Nee, icpod jakne. Ispod jakne (otkopčah je malo) majica. A icpood, ca ti je. Šta mi je, koža. Pre no što ona nastavi da me sloj po sloj vodi do onog što želi da čuje (a bogami i vidi), Ignjat reši odgonetku: To su ti s..e. I pre no što stigoh da se pobunim, dodade: Tu ti je mleko, kad rodiš bebu!
O jeste, kako da nije. Eto u šta su me oni pretvorili -- u mlekaru za bebe (kojih nema). Šta znaju deca (mada nešto, i nesvesno, slute) šta je erotičnost, šta požuda i pohota: za njih su (čak i moje) grudi prvobitni izvor života.

Ne trpe deca nikakve tajne ni poricanje očiglednih a. I što se više njihovoj radoznalosti opireš, to ih više mamiš i izazivaš. Toliko već na moje poprsje nasrću (što fizički, što verbalno) da ću morati da ga opašem žicom bodljikavom. A ne da mi svaki čas te male ručerde trpaju u nedra s punim pravom.