Sad će

Baba: Živadine, izlazi da sejemo luk.
Deda (tj- Živadin):Sa' ću. (Sedi, ne mrda se, blene u rijaliti.)
Baba na stepenicama: Ajde, polazi da sejemo!
Deda (malo oštrije no prvi put, nervira ga ta žena, kvari mu užitak): Sa' ću.
Baba u dvorištu: Živadine, polazi, kiša će!
Deda (i dalje mirno sedi, ne pokazujući nameru da sad bude skoro, ali dreknu da je ućutka): SAD ĆU!
Baba iz bašte: Živadinee!
Deda (pravi se da ne čuje, tj. boli ga uvo): ... (Gleda rijaliti.)
Ja: Staša, reci dedi da ga baba zove da seje luk.
Staša: Dedaa, jeka ti baba da cejec juk!
Deda (ne skreće pogled s ekrana): Aha, sa' ću.
Staša (nakon pet minuta, opet po mojim instrukcijama): Deda, idi da cadic jagode. (Što je nama milo, to se Staši snilo.)
Deda (smeška se i blene u TV): Evo.
Staša: (Vuče dedu za ruku da ustane, a deda se ne da.
Baba, Staša i ja: (Dižemo ruke.)
 

Nakon petnaestak minuta najmanje deda se nerado diže sa stolice i odlazi u baštu. Prokleti rijaliti, za baštovanstvo gori od svih parazita, a nema adekvatnog pesticida.