Taman se udubih u Skupljače perja, ni po sata nije prošlo, a ljudi iz poluprazne sale počeše da izlaze. Odmah mi bi čudno. Nemoguće da su toliki razočarani filmom. Sigurna sam da su na projekciju došli samo oni koji su znali šta ih čeka.
Potom na vrata kroči postariji gospodin i zamoli nas da svi napustimo salu. Ako je i rekao, ja nisam razumela razlog. Saznadoh to tek u holu, od drugih posetilaca. Pukla cev (za gas,plin, šta li)! A zato je "mirisalo" ko prosuta kaca kupusa! Osećam ja, a ne pitam se otkud kupus u ustanovi kulture. Dok meni dopre do mozga da nešto ne valja, ode mast u propast (za svadbarski kupus i zemljani lonac ič ne osta). Kaže moja sestra potom: mogli su svi da izađu, a ti sediš, gledaš i izgoriš (pu-pu)! Uzmemo li u obzir moju zanesenost, to nije daleko od istine.
Da prođeš ko bos po trnju i nije strašno (povadiš trnje, izvidaš rane i tabanaš dalje). Ali zamalo da prođemo ko da nam je Hitler organizovao "projekciju". Il' su mogli nas mesto perja da skupljaju! ;)
Нема коментара:
Постави коментар