Viidi, uFatio sam bubu, pohvali se Ignjat, poturivši mi pod nos roze plastični tiganj, u kojem se buba, izvrnuta na leđa, uzaludno koprcala.
Hoću pecem, da jedemo, poveri mi svoj plan. Jao, ja nešto nisam gladna, taj ću obrok ipak preskočiti, potrudih se smesta da izvrdam da mi se sitna buba (žilava i hrskava) zaglavi između zuba. I poslah ga (s neskrivenom zluradošču) u kuhinju, da domaćicama pokaže lovinu.
Mećutim, one nisu imale razumevanja za njegove kulinarske sklonosti i neobičan ukus. Samo nešto gadljivo promrmljaše i odvratiše pogled. Ona crvena buba, bljak, reče sestra. (A da je drukče obojena, valjda bi se oblizala.)
U tom manevrisanju buba drosnu na pod, a neko je, nesrećnu (i nepečenu) zgazi. Međutim, Ignjat je očas posla u dvorištu ulovio novu (da se sred tiganja i pola litra ulja cvrčeći ljulja).
Нема коментара:
Постави коментар