Kad mi se svi sestrići sjate u kući, situacija zna da bude vrlo nezgodna. Po sobi su rasute haljine, majice, pantalone, čarape... Od kreveta do ormara najmanje pet para obuće. Ko god šta skine baci na pod. Kad je još i festival, pa uveče idemo u zabavni park, a izjutra gledamo film, nemamo puno vremena ni da spavamo ni da se spremamo. Probudimo se (najstarija trojka i tetka), pa odmah pohitamo da doručkujemo. Kad kažem pohitamo, to se odnosi na mene, eventualno Stašu, ako pristigne. Ostale treba moliti, da se okane televizora, laptopa, ćorava posla... Ako nisu mrljavi, onda ih sve drugo zanima više od hrane. Požurite, ja neprestano vičem po kući ko mahnita, zakasnićemo. Jesi li jela? Jesi li ti jela? Hajde, idite u ve-ce. Ne, ne, morate, potrudite se, neću da mi to tražite u bioskopu. Ponesite vodu!
Jesi li oprala zube, pitam Miu. Pa neću nikom da dahćem za vratom, isturi ona preda me i neoprane zube i čvrst argument. Jesi li ti oprao zube, upitah i Matiju. Ali me i on ubedi da neće nikom da dahće za vrat. (Stariji, kad hoće da izvrdaju pranje zuba ili nemaju vremena da ih peru, govore da neće ni sa kim da se ljube. Kad kažu da neće, uglavnom misle da nemaju s kim.) Dobro, onda smo mogli da idemo. Obećali su da se neće ponašati ko manijaci.
Jesi li oprala zube, pitam Miu. Pa neću nikom da dahćem za vratom, isturi ona preda me i neoprane zube i čvrst argument. Jesi li ti oprao zube, upitah i Matiju. Ali me i on ubedi da neće nikom da dahće za vrat. (Stariji, kad hoće da izvrdaju pranje zuba ili nemaju vremena da ih peru, govore da neće ni sa kim da se ljube. Kad kažu da neće, uglavnom misle da nemaju s kim.) Dobro, onda smo mogli da idemo. Obećali su da se neće ponašati ko manijaci.
Нема коментара:
Постави коментар