Nakon što stigosmo s plaže na parking i popakovasmo se u auto, ja navukoh naočare za sunce (beše oko podne i znala sam da će me sunce nervirati). Negde usput Ignjat me, verovatno čudeći se (a možda i zabrinut za moje zdravlje), upita: Ko ti je to polomio? (I ajd što ti je polomio, nego što ti tako nosiš, verovatno je mislio.)
Ma ne znam, bile su se polomile, pa je neko namestio. Ali kako on sad vidi ono što je bilo? Skinuh naočare da vidim o čemu se radi. Kad ono: jedno staklo imam, a drugo nemam! I petnaest minuta bar dotad gledah (levim okom kroz ljubičasto staklo, desnim kroz prazan okvir), a ne primetih razliku. 

Što ti je zanesenost! Ili sam (biće) ćorava kod oba oka, pa mi svejedno.