Jutros dok sam čekala da se vozač smiluje i otvori nam vrata autobusa, dođoh do poraznog saznanja. Jedna žena reče jednom čoveku: sad svi idu na Staru (planinu), to je nešto novo (o prokleta ljudska žudnja za novim, od kojeg začas naprave staro: šest kafića, trinaest butika i eto ti Beograda).
Pa šta će onda od nje, jadne, biti? Pozlatiboriće je pre no ja stignem da je vidim, prigrlim i kliknem: O, DIVOTOO!