Bonton i biblioteka

Načula sam ja da će ovih dana biti nesnosne vrućine. I u nedelju uveče počeh da prekopavam ormare, ne bih li utvrdila ima li tamo nečeg ugodnog za takve (ne)prilike. I bi jedna divna haljina, rozikasto-bela, karirana, lepršava, do kolena (krive mi noge, ali baš me briga, bolje da se one vide no da skapam od vrućine; uostalom, to mi je glavni argument za sve mane: neću da se udajem... pa da brinem). Samo sam odstranila podsuknju (ionako izlišnu, od koje bih se džabe kuvala kad haljina nije providna).
Jedino što na haljini nije valjalo jeste grudni deo protkan lastišem. Pa spljeskao me ko pljeskavicu (iako moja drugarica tvrdi da nije jer IMAM grudi... pa koliko god da utežeš, nešto i ostane vidno). 

Ali zato sam danas bila taman kako zahteva bonton u biblioteci: totalno asketski tip, sapetih ženskih atributa. Milina jedna kad obezbeđenje pogleda: sve pod kontrolom, stisnuto, prikriveno, ušuškano... ništa ne uzemirava ostale posetioce. 
E gde bi im bio kraj (dangubljenja) da su sve žene smerne (i zauzdane) poput mene. No to raspusno, izaziva (te golo jedno rame, te oba, te viri kosa, te vire oči...), moraš da juriš, pretiš i ogrćeš.