Nije da ja to svesno biram. Tako ispadne. ako može (a uvek može) jednostavno i komplikovano, uvek mi zapadne ovo drugo. Znam da je preko preče, a naokolo bliže, ali se čovek pošteno zamori od tog "okolišanja". Elem, nahodah se jutros sabajle, bazajući ulicama Beograda. Prijatno beše, moram priznati, jer subota je i radni narod još spava, a meni njihovo odsustvo prija.
I sve se bolje vidi. Tako u prolazu na trotoaru, negde nadomak Kliničkog centra, spazih list novinske hartije. Na njemu krupan, upadljivo obojen (da bode oči i mami na čitanje) naslov. SEKA: POROĐAJ JE BOLEO, KOŠTAO JE... Dok to iščitah već odmakoh koji korak, ali mi ne bi teško da se vratim -- baš da vidim koliko sam uštedela.
4.000 evra! Pa i mene bi bolelo da sam bez tolikih para ostala. Aman, tolike su se žene porodile bez dinara. Kad ti dođe stani-pani, ne možeš ti da se nećkaš i premišljaš (a kamoli pare da prebrojavaš; pa ako nemaš dovoljno, onda ništa, stisni noge i ćuti). Boleo je (gle, čudna mi čuda)! Jok, ti bi da te nigde ne žigne, a dete da rodiš (bez muke se sablja ne iskova)! Ne može hiljadama (čak ni milionima) evra baš sve da se kupi. Pokatkad ne možeš izbeći sudbinu običnih smtnika.
Нема коментара:
Постави коментар