Na pola sata pred ponoć izašla sam pred sestričinu. I taman kad bejah pred nizbrdicom, stade neki auto, a iz njega proviri njena glava i ruka kojom me zove da uđem. 

Povezao je drug njene braće. Kaže da mu je rekla: kad vidiš neku ženu, ti stani. Neku ženu, obrecnuh se (iako sam podobro starija od njene mame), marš. (Dobro, žene, dobroo, znaam da nisam devojčica, ali iskulirajte bar jednom; ako mi rušite iluzije, vi nećete biti nimalo srećnije, a ja ću možda biti nesrećnija.) Devojku, ispravi je mlađani vozač. Eto kako dečko odmah kapira (iako je posvuda poprilični mrak). Ženu, hm, videćemo ko će je sačekivati narednih noći.
Posle se ona "vadila". Ko bi reko, kaže, da ti imaš... khm, khm... i pet godina, ja ne bih rekla. Ni ja ne bih (ali ko će krštenicu da ućutka). I nemam toliko iznutra. Pa i ne izgledaš, reče Maja (baš je rešila da povadi fleke). Utoliko bolje, nasmejah se. OK, čekaću te i sutra uveče.