Ja danas gotovo da nisam izlazila iz frizerskog salona. Uglavnom sam ležala izvrnuta na krevetu, dok su mi frizeri (Maša, potom Ignat i na kraju Staša) četkom mrsili (kidali i čupali) kosu, te pravili frizuru (ne dao bog da ko vidi kad me oni udese). U takvim situacijama ja se samo prepustim (mukama) i gledam ako mogu da se izvrnem potrbuške, ne bih li iole odmora ućarila.
Dok sam ja bila u tom porodičnom frizerskom salonu, sestra je bila u kozmetičkom. Češljajući me, Maša upita: a mama je otišla na depilaciju? Da, rekoh. Druga žena će joj depilirati guzu, donekle zabrinutim (i pomalo gadljivim) glasom, upita. Pa što misliš da će guzu depilirati, zasmejah se. Ne zna (ili neće da kaže). Ona tamo i gaćice skida, opet upita. Aha, zacerekah se, a potom pokajah: ma nee, ne znam (bolje da dete ne zna sve, odbiće da odraste)....
Maša ipak nastavi da se sekira: jaoo, mamaa, osramotiće se! A ja opet prsnuh u smeh. Što misliš da će se osramotiti? Pa znaš kako je dlakava (kad si još dete, i najmanja dlačica čini ti se impresivno stasita), i dalje Maša brine maminu brigu. Šta je dlakavo, kako znaš, gde si videla? Pa ribica (eto, pa vi ne skrivajte akvarijum pred decom), videla sam kad se mama kupala, izjavi Maša, ne prestajući da se bakće oko moje kose (ko prava frizerka: frizira i ne zaklapa vilice). /Priznala posle sestra da je jednu depilaciju bila preskočila, inače ne bi tako čupava bila./ Ma nisu druge žene ništa manje dlakave od nje, ne sekiraj se, rekoh.
A ti se ne depiliraš, upita me iznenada. Ko, jaa? Ma nee, taman posla! /Jeste, treba da joj priznam, pa da me ne ostavi na miru dok ne nabrojim sve delove na kojima dlake nemam./ Ja nikad neću da se depiliram, dodade, kad porastem. Nećeš, nećeš... I ja sam tako mislila, ali za lepotu čovek proguta i sramotu.
Dok sam ja bila u tom porodičnom frizerskom salonu, sestra je bila u kozmetičkom. Češljajući me, Maša upita: a mama je otišla na depilaciju? Da, rekoh. Druga žena će joj depilirati guzu, donekle zabrinutim (i pomalo gadljivim) glasom, upita. Pa što misliš da će guzu depilirati, zasmejah se. Ne zna (ili neće da kaže). Ona tamo i gaćice skida, opet upita. Aha, zacerekah se, a potom pokajah: ma nee, ne znam (bolje da dete ne zna sve, odbiće da odraste)....
Maša ipak nastavi da se sekira: jaoo, mamaa, osramotiće se! A ja opet prsnuh u smeh. Što misliš da će se osramotiti? Pa znaš kako je dlakava (kad si još dete, i najmanja dlačica čini ti se impresivno stasita), i dalje Maša brine maminu brigu. Šta je dlakavo, kako znaš, gde si videla? Pa ribica (eto, pa vi ne skrivajte akvarijum pred decom), videla sam kad se mama kupala, izjavi Maša, ne prestajući da se bakće oko moje kose (ko prava frizerka: frizira i ne zaklapa vilice). /Priznala posle sestra da je jednu depilaciju bila preskočila, inače ne bi tako čupava bila./ Ma nisu druge žene ništa manje dlakave od nje, ne sekiraj se, rekoh.
A ti se ne depiliraš, upita me iznenada. Ko, jaa? Ma nee, taman posla! /Jeste, treba da joj priznam, pa da me ne ostavi na miru dok ne nabrojim sve delove na kojima dlake nemam./ Ja nikad neću da se depiliram, dodade, kad porastem. Nećeš, nećeš... I ja sam tako mislila, ali za lepotu čovek proguta i sramotu.
Нема коментара:
Постави коментар