Dok bejah u gostima, najviše su mi nedostajale novine (navikla sam da ih nosim u ve-ce, lažu me da vreme koje tamo provedem nije izdangubljeno). ;) Moji sestrići to rešavaju mobilnim telefonima. Doduše, njima to bude skoro svrha odlaska u vece, a ono što je primarno dobije sekundarni značaj.
Tako je mog sestrića, jedanaestogodišnjaka (ali još malenog), majka (besna ko ris) jednog jutra, nakon bezbroj opomena,  pred vratima kupatila (u kojem zna da boravi po četrdeset pet minuta) ćutke čekala ko mačka miša. A kad ga je ščepala... zažmurila je (da ne gleda) i ova priča.