Muž moje drugarice nešto smislio, reče mi ona. Kazaće ti posle, dodade (i probudi još više moju radoznalost), valjda da mi ručak ne presedne. A nije ništa strašno, oseti potrebu da me uspokoji (i sačuva mi apetit). Konačno ne izdrža, već izjavi: da te uda ovde, da ostaneš. Znači, ipak je strašno, nasmejah se. /Pa ti posle nekom veruj na reč: strašno nije, a za leđima burma se (ko laso) krije./
Sledećeg dana telefonom rekao joj da me ne pušta (kući) dok mi on ne nađe mladoženju (koga naći neće ni uz pomoć sveće).
Ta manite se, ja sam gora od Milića barjaktara -- ostala bih (devojka) doveka (jer bih svakom našla mane). Nijedan ne paše (pogrešan grad, pogrešna republika, daj bože da nije i planeta).
Нема коментара:
Постави коментар