Вечерас ми се Маша пожали, тачније закењка: боли ме грло, а нико на мене не обраћа пажњу! Како нико? Сместа сам је упртила у наручје (пазећи добро како повијам колена, да ми не прсне кичма од двадесет и три-четири кила), па се одгегала до најближе столице, на коју се спустих да подржим у наручју тај драгоцени терет (што се осећа запостављеним).
Нико моје најстарије сестричине (и њихову потребу за пажњом) не разуме боље од мене. И ја сам најстарије дете. И ја сам много патила кад отац млађу сестру носи на раменима, а мене неће, тврдећи да сам, будући првак, исувише отежала.
Најстарија деца не могу да дођу до родитељске и рођачке пажње од оних који су рођени касније и који ће стога увек бити "мали" (па их треба више мазити и пазити).
Захтевам правду (и нужну количину нежности) за прворођену децу! Нека ти млађи каткад старијима место (и родитеље) уступе.
Нико моје најстарије сестричине (и њихову потребу за пажњом) не разуме боље од мене. И ја сам најстарије дете. И ја сам много патила кад отац млађу сестру носи на раменима, а мене неће, тврдећи да сам, будући првак, исувише отежала.
Најстарија деца не могу да дођу до родитељске и рођачке пажње од оних који су рођени касније и који ће стога увек бити "мали" (па их треба више мазити и пазити).
Захтевам правду (и нужну количину нежности) за прворођену децу! Нека ти млађи каткад старијима место (и родитеље) уступе.
Нема коментара:
Постави коментар