Dve strane (istog stola)

Mirno nedeljno popodne u dubokoj jeseni prekide nekoliko prodornih pucnjeva, što se razlegoše selom. Ili se neko oženio, ili se nekom dete rodilo, rekoh, tek onako (niko ne puca zbog masnih kolača; jedino ako su pregoreli, pa da iskaže oštri protest), naglas. Ili je neko nekog ubio, kroz smešak se nadoveza strina, srknuvši potom kafu. (Vidiš, to mi nije palo na pamet, ko da nikom u susedstvu ne može sve da dođe do grla, a ruka do oružja.)
Nas dve ko dva načela: optimizam i pesimizam, za istim stolom.