Dete koje je zagrizlo vreme

Prekjuče smo Maša i ja kontruisale veeliki sat od kartona. Zelen, pa sa malom zelenom i velikom roze kazaljkom. Ta roze je, izgleda, Staši zapala za oko, a potom i za zub. Zagrizlo dete kao kiflu (pa sam morala da ravnam i kratim, dok kazaljku u funkciju vratim; kud bi onako okrnjena pred učiteljicu). I posle ocu objašnjava kako je to izvela: am (tako gricnem vreme, pa ga progutam... ako mi neko iz usta ne iščupa)!
U ime čitavog roda ljudskog, Staša je vratila milo za drago: zagrizla kazaljke i, posredno, vreme, što, alavo, sve redom grabi, pa stisne šapom, te reži i maklja... I neka je (malu pakost moćnijem načinila, a nama zadovoljstvo kratkotrajno). Dosta, brate, i vreme onim zubom glođe šta stigne (još mu ništa ne uteče otkad vreme neumitno teče).