Паметне су ми ко пчелице. И добијају петице. Али зна да падне и која четворка. Паметне ми, али брзоплете, вазда журе.
И није баш да су луде за учењем. Све мораш да их тераш. (Не разумеју то моје сестре, заборавиле како је бити мали и ђак, оптерећен обавезама, а жељан пландовања.)
А нису ни амбициозне, ко што деца знају да буду. Немају у том на кога ни да повуку.
И није баш да су луде за учењем. Све мораш да их тераш. (Не разумеју то моје сестре, заборавиле како је бити мали и ђак, оптерећен обавезама, а жељан пландовања.)
А нису ни амбициозне, ко што деца знају да буду. Немају у том на кога ни да повуку.
И кад их мајке коре, оне имају противаргументе. Па поправићу, каже Маша, шта има везе. Свака оцена је за ђаакаа, полушаптаво и кроз осмех изговара Миа (као да мајку покушава да одобровољи).
Криво ми што знам да зна, каже једна мајка. Што да друга деца буду паметнија, каже друга.
Ко каже да су паметнија, кажем ја, оцена не мора да буде меродавна. Многи заврше факултете, а и даље пућпуричу.
Ко каже да су паметнија, кажем ја, оцена не мора да буде меродавна. Многи заврше факултете, а и даље пућпуричу.
А мајкама није до шале и све оцене мање од петице сувише су им мале.
Нема коментара:
Постави коментар