У лажи су учестале контракције

Док се сестра излежавала у ординацији, ја одлучих да одем до ве-цеа. Маша такође одлучи да оде са мном. Покуца на врата (да провери је ли заузето; она је мало пре тога била, те сматра да њено искуство злата вреди и да треба да ми крчи пут до места које цара изнурује), па, како нико изнутра не одговори, отвори их и уђе преда мном. Где ћеш ти, упитах, повукавши је назад. Ја ћу жмурити, проба она да од мене изнуди дозволу да буде присутна (за њу тешко да има ичег примамљивијег од заједничког боравка у тоалету с неком одраслом особом). А, не, чекаћеш испред (ионако је унутра тесно, једва да се окренеш).
Једва и да свукох панталоне, а она покуца и позва ме. Једном, па још једном. Насмеших се, оба пута, и одговорих да ћу брзо, али она ме, касније рече, није ни чула. Потом се куцање чу још једном и нестрпљива особа пред вратима изјави: ја сам нека жена... порађам се! /То је ваљда био знак да треба сместа да потрчим напоље. Људи у чекаоници вероватно цркаваху од смеха, слушајући и гледајући дете којем о рамену беше обешена теткина торба, отегнута до земље./ 
Хм... Некако ми се чини да се жене, сем нехотице, не порађају у тоалетима (ако нисам кумовала, кроз плот сам гледала). Уосталом, што бих се и бринула, па није на вашару, у  гинеколошкој је ординацији - свако у белом мантилу указаће јој адекватну помоћ.
Гле, лукаво ли је и лажно се предстаља оно мало са кратким ногама (у лажи не само да су ноге кратке, но су и контракције учестале)!