Рачун и самоубиство

Моја је баба често изјутра, у данима кад је тешко устајала (старост јој се, безобразница, на леђа свом тежином навалила), седећи и рецимо навлачећи чарапе, говорила о неком човеку који је, како сам ја разумела, због "математике" извршио самоубиство (и после пусти децу у школу): еее, није луд био онај (тамо неки, који је себи у анегдоти прибавио живот вечни, или бар док ја памтим; ја му сад поклањам коју годину приде упознајући га са вама и онима што ће после вас читати) који се, кад је израчунао колико се пута свукао и обукао, убио.
Мени све теже пада да увече (и тако дан за даном), исцрпљена, оперем зубе (вазда се треба и туширати, нокте сећи, обрве чупати, чешљати се...). Сва срећа да ми дигитрон није при руци кад ми пукне филм.