уторак, 17. март 2015.

У моди су књиге витке

Звао ме јуче братић да пита имам ли "Чича Горија". Како сам тад била заузета, тата је имао улогу посредника. Мислим да имам, рекох, само морам да потражим, али касније, сад не могу. А има и он, неколико примерака, после ми рече тата, само тражи (још) тању.
?! ?! ?! Тању? Па шта он хоће, мисли да ја имам неку скраћену верзију... прилагођену школском узрасту и обичају ђака да читање, ако му уопште и кане приступити, одлажу док не откуца пет до дванаест (услед чега би да књигу ишчитају за дан, уврх главе два дана - толико могу да издвоје)? Садржај је исти свугде (чак и кад превод није). Каква му вајда од тање књиге (сем да се заварава), то само значи да би била ситнија слова. А крупнија слова (од којих дела постају "гојазна") лакше се и брже читају (и очи штеде). Е како ова деца ништа не знају!

Нема коментара:

Постави коментар