Гуја испод паса

Ко свака беба, и Игњат воли кад му скину пуну пелену и користи прилику да мало, тако разгаћен, ужива у осећају слободе, знајући да ће га врло брзо у другу пелену замотати и стиснути. Окреће се, премеће, млатара ножицама, бауља по кревету, покушавајући да утекне чврстим рукама које ће га наново у пелену утегнути.
А данас седећи полунаг на кревету наједном опази нешто занимљиво под стомаком, нешто што му никад пре није привукло пажњу, па ни руку. Заинтересован, нагну се још мало напред, руком помакну стомачић (да прошири видик) и дохвати ту малу необичну играчкицу. Обрни, окрени, загледај одовуд и одонуд... Хм, па то личи на ону змију (није човек ни знао какву гују гаји испод паса) што спава у жбунуу, у жбу-н-у, пробуди се у јуну, у ју-н-у (да, да, доћи ће време да се и она пробуди и запалаца).
Гледајући његову занесеност, мајка му се најпре смејала као луда, а потом (не знам зашто... а не зна ни она) покушала да га осујети у откривању властитог иметка: не (што, хоће ли нешто да поквари?)!
Причајући ми и показујући вечерас како је Иги развлачио то мало чудо међу својим ногама, сестра је далеко испред себе пружала руку, канда се метрима мерио домет. Па чекај, докле је то вукао (је ли напрасно постао толико обдарен?), упитах. Да није забацио и преко рамена (алал ти сорта)? Да, зацерека се сестра, и додаде да је потом пребацио преко другог (алал вера, домаћине, што рекоше, баш истим поводом, у једном филму). То је сасвим довољна метража да обе неко време цркавамо од смеха.