Мало њушкало

Игњат је данас, без ичије помоћи, отворио последњу фиоку, која је у ствари складиште слаткиша (чега ту све има само бог зна... и ја, кад извршим попис). И што ју је отворио (а озбиљан је то подвиг био, опире  се та фиока, и одрасли се око ње помуче), нека је, свака му част. Али он је из фиоке извадио манчмелоу, сам га размотао и појео дакако. Будући да је сладокусац (и да крв није вода - у шећер се претворила), сигурна сам да ће редовно на поменуто складиште насртати и "чистити" га.
Ту фиоку повремено сам "празнила" само ја, а сад сам у овом малом њушкалу добила озбиљну конкуренцију. Е кад дете прохода, још те сто невоља снађе.