Сишавши са спрата, Матија у дневној соби на столу спази тањир са сармом. Наспрам тањира спази празну столицу, па, као Златокоса, не питајући чија је, седе на њу.
Шта ћеш то, упита га мајка (не тако давно Матија беше ручао). Да једем, рече Матија, који се већ беше виљушком на сарму устремио. И, не би ли поткрепио свој поступак добрим аргументом, додаде ко да је управо дошао с робије: гладан сам ко ПУЗ (од глади се и сугласници и изреке помешају)!
Шта ћеш то, упита га мајка (не тако давно Матија беше ручао). Да једем, рече Матија, који се већ беше виљушком на сарму устремио. И, не би ли поткрепио свој поступак добрим аргументом, додаде ко да је управо дошао с робије: гладан сам ко ПУЗ (од глади се и сугласници и изреке помешају)!
Нема коментара:
Постави коментар