недеља, 22. март 2015.

Чувај, мацо, грануле

Игњат је опседнут мачкама (нарочито овом белом, која је од црне млађа, па више око врата облеће). Како мачка мјаукне, тако он појури (тачније, одбауља, што је сигурније, или се одгега) до врата. Јутрос сам мачки протурила шаку гранула на терасу, али кад покушах да врата затворим, Игњат завришта ко магарац и покуша да ме спречи. Kако још бејах у пиџами и мајици кратких рукава, нисам га могла извести напоље да посматра мачкино обедовање. Зато сам мачку пустила у ходник и сервирала јој нову порцију. Тачније, бацих јој неколико мрвица, па понуках Игњата да и он учини исто. Дај маци! Он узме једно зрно, па га држи у руци. Или принесе до мачкиних уста, па у последњем моменту руку повуче и покуша гранулу да убаци у своја. А, нее; оно што ти једеш - може да једе и маца (ако је слатко, боље тетка, ваљда сам ти ја преча); што је за мацу - није за тебе.
А шта јој дајеш по зрнце, па га још подаље спустиш, мачка га и не уочи. Дај пуно маци! И он заграби из кесе пуну шачицу (дакле пет-шест зрна, шта у малену ручицу може да стане). Баци грануле, па све руком вуче по поду око мачкине главе, од уста јој отима и покушава у своју чељуст да прокријумчари. А оне браон, па зелене, и црвене, канда свакојаких витамина у њима има.
Како су грануле у ходнику на врло доступном месту, предосећам да ће им порасти потрошња и број љубитеља у кући. А сестрић ће ме дочекивати мјаучући.

Нема коментара:

Постави коментар