Уђем јутрос у купатило (добро де, није било јутро, прошло подне)... и, онако крмељива и још буновна, чим одгурнух врата, у кади спазим неки фикус (бог би га зно шта је), го голцат - спремио се за туширање. Иако нисам испољила никакву реакцију нити заинтересованост, воајерску страст, фикус панично врисну и покуша да навуче завесу.
Аман, човече, овај цвете, мислим гомило лишћа без цвета, не узбуђуј се (проби ми том дреком уши, а још се нисам како треба ни разбудила, имај милости), дошла сам само да пишким (не да зурим у твој прут), па одмах одох.
Аман, човече, овај цвете, мислим гомило лишћа без цвета, не узбуђуј се (проби ми том дреком уши, а још се нисам како треба ни разбудила, имај милости), дошла сам само да пишким (не да зурим у твој прут), па одмах одох.
Нема коментара:
Постави коментар