У суседном селу живи баба Златија. Не знам где живи бабарога, али ова
јој дође одлична заменица (није ружна баба, но помало застрашујућа јер
никад не знаш шта од ње може да те снађе). Кад је добре воље, шаље свима
пољупце; кад јој падне мрак на очи (а скоче промили у крви), витла
претећи секирчетом.
Том Златијом моја сестра годинама је плашила Машу (кад нема бабароге, добра је ма која баба од које ће дете макар да се штрецне). И Маша још увек од ње помало зазире, иако је схватила да је Златија неће однети (ма колико Маша била "неваљала"; па коме још треба таква мука?).
Пред Нову годину Златија је прошла крај наше куће и Маша ју је спазила кроз прозор. Спустивши потом завесу, моја сестричина изјави (не без задовољства): Златија неће добити поклон! Штоо, тобоже се изненадих (хах, ко да ја хоћу). Зато што је безобразна (а, јадна, зар је крива што је злоупотребљена у сврху застрашивања?), рече Маша. Добиће само пиво, додаде, и ја се насмејах. А шта би јој још и требало?
Том Златијом моја сестра годинама је плашила Машу (кад нема бабароге, добра је ма која баба од које ће дете макар да се штрецне). И Маша још увек од ње помало зазире, иако је схватила да је Златија неће однети (ма колико Маша била "неваљала"; па коме још треба таква мука?).
Пред Нову годину Златија је прошла крај наше куће и Маша ју је спазила кроз прозор. Спустивши потом завесу, моја сестричина изјави (не без задовољства): Златија неће добити поклон! Штоо, тобоже се изненадих (хах, ко да ја хоћу). Зато што је безобразна (а, јадна, зар је крива што је злоупотребљена у сврху застрашивања?), рече Маша. Добиће само пиво, додаде, и ја се насмејах. А шта би јој још и требало?
Нема коментара:
Постави коментар