Невероватан је број мачора који се свакодневно врзмају око мојих мачака. Вазда их налазим на тераси, како оне две моје мученице (и црну, и белу) дотерају до дувара (тачније до улазних врата, где ваљда, (не)срећнице очекују заштиту од тих сексуалних манијака). Долазе у свакојаким бојама и у свако доба (то, бре, више не зна за пристојност: у по ноћи има под прозором да ми закамуче, ако му само на ум падне...) - не можеш некад кроз двориште да прођеш, а да се о неког не саплетеш. Јуче на степеницама затекох црног и сивог мачка. Пре неки дан је у дворишту био и црни. А данас с капије спазих дивног пепељастог и тај, страхујући од мене, скочи с терасе (да не кажем балкона, на којем моје две Јулије траже заклона... а четири Ромеа застрашујуће мјаучу), не марећи што је, онако задригао, могао да прсне ко дулек.
Да будем искрена, не одобравам и не оправдавам њихову насртљивост на моје мачке (па нису оне једине у селу; уосталом, лепо кажу НЕ, но сваки од тих злосрећних љубавника, мислећи да само тврде пазар, чује оно што жели: да је неодољив и да може да приђе ближе...), али се дивим њиховом изгледу: можда су мало и подгојени, али наочити (сјајна им длака, зажарен поглед, глас од којег те подилази језа... док ти се коса диже на глави...), бре, има шта и да видиш (ове моје, фаталне заводнице, ко да леба не једу, а камоли грануле; канда је и у мачјем свету у моди манекенски, да не кажем костурски, тип... или ови момци не спадају у пробирљиве - црнка богами није баш ни млада...).
Међутим, мој отац им није нимало наклоњен и не жали ципеле и папуче (шта се пред вратима затекне) којима их гађа (кад мене нема у близини да штитим слабије). Не знам шта им баш толико замера; по мени једино није у реду што нападају у чопору: па нису моје мачке - кучке (то су поштене и моногамне девојке)!
Да будем искрена, не одобравам и не оправдавам њихову насртљивост на моје мачке (па нису оне једине у селу; уосталом, лепо кажу НЕ, но сваки од тих злосрећних љубавника, мислећи да само тврде пазар, чује оно што жели: да је неодољив и да може да приђе ближе...), али се дивим њиховом изгледу: можда су мало и подгојени, али наочити (сјајна им длака, зажарен поглед, глас од којег те подилази језа... док ти се коса диже на глави...), бре, има шта и да видиш (ове моје, фаталне заводнице, ко да леба не једу, а камоли грануле; канда је и у мачјем свету у моди манекенски, да не кажем костурски, тип... или ови момци не спадају у пробирљиве - црнка богами није баш ни млада...).
Међутим, мој отац им није нимало наклоњен и не жали ципеле и папуче (шта се пред вратима затекне) којима их гађа (кад мене нема у близини да штитим слабије). Не знам шта им баш толико замера; по мени једино није у реду што нападају у чопору: па нису моје мачке - кучке (то су поштене и моногамне девојке)!
Нема коментара:
Постави коментар