У последње време (има томе неколико деценија) толико сам нервозна да једем шта стигнем. Пре неки дан сам из сестриних фиока таманила затурене чоколадице (лако им да се затуре кад сам ја далеко), па онда јела грашак (није лоше скувала, морам признати), па мало кајмака и киселе паприке, па опет неке чоколадице и све тако укруг - мећем у уста ко у циганску торбу (кад поједем слано, једе ми се слатко, кад поједем слатко, да цркнем ако не прогутам нешто слано... зачарани круг... Дантеовог пакла).
И јадам се после Маши: једем све и свашта, зато ћу ти умрети... Нећеш, одврати она, нимало не сумњајући у свој одговор: ти држиш хигијену... Насмејах се и таман да упитам на шта је тачно мислила кад она настави... Не пијеш кока-колу... не једеш (нити жваћем) жваке... "водиш" здраву исхрану...
Е, моја Машо, џаба тај списак свега што не једем (ни саламе, ни паштете, ни виршле...) и не пијем, кад је поголем списак онога што конзумирам, а није паметно, бар не тако неконтролисано, што је нужно кад је "глад" силна (емоционална празнина је наутажива: џаба тоне слаткиша да помакљам).
И јадам се после Маши: једем све и свашта, зато ћу ти умрети... Нећеш, одврати она, нимало не сумњајући у свој одговор: ти држиш хигијену... Насмејах се и таман да упитам на шта је тачно мислила кад она настави... Не пијеш кока-колу... не једеш (нити жваћем) жваке... "водиш" здраву исхрану...
Е, моја Машо, џаба тај списак свега што не једем (ни саламе, ни паштете, ни виршле...) и не пијем, кад је поголем списак онога што конзумирам, а није паметно, бар не тако неконтролисано, што је нужно кад је "глад" силна (емоционална празнина је наутажива: џаба тоне слаткиша да помакљам).
Нема коментара:
Постави коментар