недеља, 22. март 2015.

Породична златна средина

Пре неку ноћ, док смо заједно спавале у њеном кревету, Миа изјави: ја ћу, кад порастем, бити иста као ти (не срљај, Миа, ја баш и нисам неко на кога се треба угледати), нећу да се оженим (не, не, нисам променила пол, но Миа још не зна глаголску разлику између мушког и женског ступања у брак) и правићу накит.
Насмејах се и покушах сместа да предупредим ту несрећу (доживотног самовања своје сестричине): па не мораш баш у свему да будеш као ја, можеш и да се удаш (неће накит ништа лошије испасти, можда чак напротив).
Добро, одмах се сложи она, можда и могу да се удам (јок, не можеш - таква лепотица!)... и да правим накит, да будем и као мама (удата жена) и као ти (бог би знао какво чудо). 

Нема коментара:

Постави коментар