Поремећај сна од којег већ годинама патим узрокују моје рођене сестре... рађајући децу... која ме онда поваздан буде ( у недоба, чак и у осам ујутру)... да цртамо (лажем, а очи не отварам, да не знам где су моји маркери), да гледамо цртани,  да укључимо лаптоп (узалуд, нема интернета кад нестане струје, као јутрос... а и нећу да отварам очи), да им правим попару (не знам, баба ће кад се врати), да их облачим, да... Доста више, достааа, хоћу да спааавам; молим да се законом забрани деци да ране, ако тетка (добровољно) у зору не устане! ;)