Депресивна сам, рекох онако узгред (шта вреди о том иком да се прича). Брзо ће пролеће, пожури она (знајући како су ми некад тешко падали дани без сунца) да ме утеши и охрабри (не липши, магарче, до зелене траве... и жутих маслачака).
Е камо среће да сваку рану лечи пролеће! /Кад читав живот погрешним путем ходиш, ваљало би само поново да се родиш!/