Има људи који необично и чак понајвише воле да говоре о ономе о чему ич не знају, у шта се ич не разумеју. Пре више од деценије једна се постарија госпођица (мало сам злобна, мој начин да се малчице реванширам) задесила у једном граду на неком фестивалу. Тај град случајно беше родни град једне моје другарице (идеалисте која је неку годину потом, због своје изузетне осећајности и честитости у свету лажи, окрутности и безосећајности, подлегла (слутим) извесној менталној болести и својевољно напустила овај свет).
Та моја другарица претходно је једном или чак два пута била гост у мојој кући и остала очарана не само мојом фамилијом већ и варошицом у којој живим. Добри људи лако у свему нађу лепоту и лако се везују за људе који им доброту пружају. Лепе успомене пожелела је да подели с неким, па набасавши на поменуту суграђанку, иначе просветну радницу (ни висока школа нужно не шири видике и не разбија предрасуде), ступи у контакт с њом. Како бејаше комуникативна (а жељна да чује коју реч о нама од неког ко, мислила је, за разлику од ње, има прилику да нас виђа, бар с времена на време), она и седе, те се заприча.
Упита за мене, а ова, без устручавања (и икаквог, чак и овлашног, познавања моје личности) крене да ме олајава КОД МОЈЕ ДРУГАРИЦЕ. Много сам тако о себи сазнала.
Знаш како се она чудно облачи, рече (само је глупаку чудно оно што је од њега другачије, те отуда, он сматра, мање вредно и прихватљиво). Ето, размислите добро пре него што обучете дугу широку сукњу, у некој дречавој боји. /Додуше, уопште не разумем од каквог је значаја нечији начин одевања за његов начин размишљања? Уосталом, треба ли да нас интересује нечија спољашњост и да на основу спољашњег судимо о унутрашњем?/ Нико са њом не може, додаде. Ах, у срце ме дирну. Ко је то и шта покушао? Што бих ја желела да контактирам са ма ким, а поготово са сваким? Откуд њој све те информације? /То ме посебно зачудило: је ли интервјуисала све становнике мог родног места, државе, планете... на основу чега је донела такав закључак? Поврх свега, немам ли права и на избор да презрем све и живим у самоћи?/ У животу смо размениле свега две или три куртоазне реченице, из којих никако није могла извести закључак о мојој особености, ексцентричности,интровертности, недоступности, набуситости, ...
Та моја другарица претходно је једном или чак два пута била гост у мојој кући и остала очарана не само мојом фамилијом већ и варошицом у којој живим. Добри људи лако у свему нађу лепоту и лако се везују за људе који им доброту пружају. Лепе успомене пожелела је да подели с неким, па набасавши на поменуту суграђанку, иначе просветну радницу (ни висока школа нужно не шири видике и не разбија предрасуде), ступи у контакт с њом. Како бејаше комуникативна (а жељна да чује коју реч о нама од неког ко, мислила је, за разлику од ње, има прилику да нас виђа, бар с времена на време), она и седе, те се заприча.
Упита за мене, а ова, без устручавања (и икаквог, чак и овлашног, познавања моје личности) крене да ме олајава КОД МОЈЕ ДРУГАРИЦЕ. Много сам тако о себи сазнала.
Знаш како се она чудно облачи, рече (само је глупаку чудно оно што је од њега другачије, те отуда, он сматра, мање вредно и прихватљиво). Ето, размислите добро пре него што обучете дугу широку сукњу, у некој дречавој боји. /Додуше, уопште не разумем од каквог је значаја нечији начин одевања за његов начин размишљања? Уосталом, треба ли да нас интересује нечија спољашњост и да на основу спољашњег судимо о унутрашњем?/ Нико са њом не може, додаде. Ах, у срце ме дирну. Ко је то и шта покушао? Што бих ја желела да контактирам са ма ким, а поготово са сваким? Откуд њој све те информације? /То ме посебно зачудило: је ли интервјуисала све становнике мог родног места, државе, планете... на основу чега је донела такав закључак? Поврх свега, немам ли права и на избор да презрем све и живим у самоћи?/ У животу смо размениле свега две или три куртоазне реченице, из којих никако није могла извести закључак о мојој особености, ексцентричности,интровертности, недоступности, набуситости, ...
Она, тј, ја, само мозга (чак и да је то истина, је ли размишљање нешто срамно? сем тога, човек има право да иступи из друштва и држи се по страни; ако мене неко пита, тако ће бити и безбеднији) с неком математичарком... Ха-ха, та математичарка и ја цркле смо од смеха чувши за ту заблуду. Можда и мозгамо, али не тако како она мисли. Церекамо се, лупетамо, понашамо се сасвим нормално. Али то не радимо наочиглед публике, гомиле, насред трга...
Немам потребу да иком доказујем како се не разликујем, поготово ШТО СЕ РАЗЛИКУЈЕМ и драго ми је због тога. А, изгледа, ако ниси део гомиле, онда си јој трн у оку.
Немам потребу да иком доказујем како се не разликујем, поготово ШТО СЕ РАЗЛИКУЈЕМ и драго ми је због тога. А, изгледа, ако ниси део гомиле, онда си јој трн у оку.
Нема коментара:
Постави коментар