Свако вече ме притиска, ставља ме на разне муке. Испрва је пробала лепим и милом, али не вреди - можда лепа реч гвоздена врата отвара, али не и моја уста тајанствена.
Сад ми ломи руке, штипа ме, стиска... Прати ме из собе у кухињу и из кухиње у собу, те све једно збори: кажи, која ти је лозинка на Фејсбуку? (Шта ће њој то, бога питај, а сигурно не би умела ни да откуца - моје лозинке су од по километра). Ја се само смејем. Ма клинце под нокте да ми удараш (мада ми чукундеда не беше епски јунак, Радојица се звао), гују присојкињу у недра да мећеш - нећу да ти кажем, нема шансе!
Сад ми ломи руке, штипа ме, стиска... Прати ме из собе у кухињу и из кухиње у собу, те све једно збори: кажи, која ти је лозинка на Фејсбуку? (Шта ће њој то, бога питај, а сигурно не би умела ни да откуца - моје лозинке су од по километра). Ја се само смејем. Ма клинце под нокте да ми удараш (мада ми чукундеда не беше епски јунак, Радојица се звао), гују присојкињу у недра да мећеш - нећу да ти кажем, нема шансе!
Нема коментара:
Постави коментар