Богами могу бити веома незгодне, не само кад пукне ластиш и кад омале.
Кренем ујутру од куће и обично на пола брда осетим да се то (можда од журбе, немам појма) догодило. Неко рече да и кад ти је све потаман, треба да ставиш камен у ципелу, да те жуља. А ја, где сад да тражим камење, оставим гаће где јесу. Неки пут се осврнем иза себе, па кад видим да на путу нема више пролазника, дограбим те неваљалице и једва ишчупам (али се за неколико тренутака оне врате где су биле). А некад ћутим и трпим, пустим их мало да уживају (воле да се увлаче па то ти је), па им, првом згодном приликом, одузмем тај привилегован положај.
Кренем ујутру од куће и обично на пола брда осетим да се то (можда од журбе, немам појма) догодило. Неко рече да и кад ти је све потаман, треба да ставиш камен у ципелу, да те жуља. А ја, где сад да тражим камење, оставим гаће где јесу. Неки пут се осврнем иза себе, па кад видим да на путу нема више пролазника, дограбим те неваљалице и једва ишчупам (али се за неколико тренутака оне врате где су биле). А некад ћутим и трпим, пустим их мало да уживају (воле да се увлаче па то ти је), па им, првом згодном приликом, одузмем тај привилегован положај.
Нема коментара:
Постави коментар