понедељак, 5. јануар 2015.

Хајде да се брчкамо

Време је да се спава, а пре тога следи туширање (целе фамилије, редом). Маша седи на угаоној и погледа ме, с њој својственим ђаволским осмехом, предложивши: ај да се брчкамо (ја се не противим)... у кади (она чека, ја се не противим)... заједно (гледам је једнако ђаволски, а не противим се).
Кад год је правила паузу у говорењу, пажљиво је у мене гледала очекујући реакцију (да се згранем, да одбијем...). Али знам ја за јадац и играм њену игру. Хајде, рекох, ја ћу се брчкати одевена. Мораш да скинеш гаће, брзо ми, с посебним задовољством (и тобожњим саосећањем), објасни Маша.
Коначно се обе зацерекасмо као луде, она јер зна да на такву забаву ни у лудилу не бих пристала, а ја јер она годинама не одустаје (и на све начине покушава) да ме (бар на трен) види као од мајке рођену.

Нема коментара:

Постави коментар