Оно кад сам нашла у блокчићу затурених и заборављених хиљаду динара не може се  мерити с тренутком који сам управо доживела: отишла да одломим беле чоколаде за кување (шта ћу, нема ничег другог, а дошло ми слатко да једем или да цркнем), а нађем три ко зна откад заостале пишкоте. О, животе, умеш и мени да се насмешиш!
/Додуше, од намере да штрпнем чоколаду нисам одустала (ево сад ћу). Није пишкота мала, колико сам ја ала!;)/