Још само овде да свратимо, нешто да видимо, рекосмо зету пре но што се изгубисмо у радњи (остављајући га да негодује: дојадило човеку - сваки други дан куповина, свака куповина - сијасет продавница, свака продавница - тушта и тма штендера, полица и на њима милион одевних предмета...).
И стварно смо биле брзе: знале смо шта хоћемо, промислиле о боји и величини, узеле, па кренуле низа степенице ка каси. Откопчај јакну (да уштедимо време... и живце, махом зетове), рекох сестри (и истури стомак; неки имају адут у рукаву, а неки под срцем)! Кад већ имаш чиме, обезбеди првенство. Додуше, пред касом не беше никог другог.
И стварно смо биле брзе: знале смо шта хоћемо, промислиле о боји и величини, узеле, па кренуле низа степенице ка каси. Откопчај јакну (да уштедимо време... и живце, махом зетове), рекох сестри (и истури стомак; неки имају адут у рукаву, а неки под срцем)! Кад већ имаш чиме, обезбеди првенство. Додуше, пред касом не беше никог другог.
Нема коментара:
Постави коментар