Захваљујући мени многе је трпезе красила пшеница у саксији увијеној јутом и с лепом машницом. Ја сам своје жито, увијено у белу боју (јер сам зелену јуту загубила и мрзело ме да тражим; дограбила сам прву саксију на коју наиђох), тутнула на сто без машне. (Ни трпезу нисам ја поставила, мајка је покушала да ме опонаша.) Добро је да га нисам рашчупала, те би имало још очигедније симболично значење божићног дрвцета из "Луткине куће".
Нема коментара:
Постави коментар