Потууцаш се сваки дан, од немила до недрага, па касно у ноћ, усамљен, сломљен и тужан (нико није разумео ни реч од свега што ћутке урличеш), докопаш се властите постеље, затегнеш чаршаф и јорган, увучеш се у пиџаму и у кревет, и чини ти се све је у реду... Само да спаваш...