Danas je Ognjen bio u pekari. Za pultom stoji mlada prodavačica, očito dobro raspoložena, s osmehom od uva do uva (to sve ja "kitim", imajući uvid u ono što vi još ne znate, a što je Ognjen tek trebalo da spozna), a kolega pekar, verovatno jednako oran, u blizini prionuo da mesi neko testo, zavukao u naćve (nemam pojma u čemu mese, ali naćve lepo, zdravo i idilično, iako arhaično, zvuče) ruke do lakata (i valjda tiho pevuši, pa šta fali).
Tri hleba, poruči Ognjen, prebacujući se s noge na nogu (to takođe pretpostavljam, ne drži ga mesto, a verovatno je imao još štošta da kupi). Prodavačica se okrete da dohvati hleb s police, a s njene crvene kecelje pred Ognjenom se ukaza "poslovna" tajna (i puče bruka): brašnjavi otisci dve šake na obloj zadnjici (nemam pojma kako žena izgleda, ali puštam mašti na volju i "oblikujem" "zadnji trap" u skladu s umetničkim potrebama). Ognjenu se smesta usne razvukoše u osmeh. Hm, hm... Kanda se kolega bio premorio dok je burek umesio, pa mu srce zaiskalo malo razonode (živa duša, a dugačak radni dan...).
Čuvši za pomenutu zgodu, i ja se najpre zacerekah, a onda, kroz smeh koji jenjavaše, dodadoh: možda se žena, iz nekog razloga, vlastitim rukama pljesnula po zadnjici. Ne, odbaci tu mogućnost Ognjen, vidi se da su veelike šake! Hm, ništa njemu ne promakne, taj je u trenu sve precizno odoka izmerio.
Ako ste skloni muško-ženskim pošalicama te vrste, imajte na umu da tajne bivaju lako otkrivene i kad se ne kazuju. (Vazda je moja baba govorila: zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju... Sve izađe na videlo, naročito kad je belo, dodaje unuka.) Prodavačica verovatno i ne sluti šta joj odostraga "piše", inače bi joj i lice oblilo crvenilo jednako onom na kecelji.
Taman smo pre toga s jednog papira čitali o Ognjenovim profesionalnim sklonostima, pa mu dobacih: Vidiš, ne bi bilo loše ni da budeš pekar! On, gimnazijalac, samo protrlja bradu i oči mu se osmehnuše (za tolike šake, vala, kecelja bi bila mala).
Tri hleba, poruči Ognjen, prebacujući se s noge na nogu (to takođe pretpostavljam, ne drži ga mesto, a verovatno je imao još štošta da kupi). Prodavačica se okrete da dohvati hleb s police, a s njene crvene kecelje pred Ognjenom se ukaza "poslovna" tajna (i puče bruka): brašnjavi otisci dve šake na obloj zadnjici (nemam pojma kako žena izgleda, ali puštam mašti na volju i "oblikujem" "zadnji trap" u skladu s umetničkim potrebama). Ognjenu se smesta usne razvukoše u osmeh. Hm, hm... Kanda se kolega bio premorio dok je burek umesio, pa mu srce zaiskalo malo razonode (živa duša, a dugačak radni dan...).
Čuvši za pomenutu zgodu, i ja se najpre zacerekah, a onda, kroz smeh koji jenjavaše, dodadoh: možda se žena, iz nekog razloga, vlastitim rukama pljesnula po zadnjici. Ne, odbaci tu mogućnost Ognjen, vidi se da su veelike šake! Hm, ništa njemu ne promakne, taj je u trenu sve precizno odoka izmerio.
Ako ste skloni muško-ženskim pošalicama te vrste, imajte na umu da tajne bivaju lako otkrivene i kad se ne kazuju. (Vazda je moja baba govorila: zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju... Sve izađe na videlo, naročito kad je belo, dodaje unuka.) Prodavačica verovatno i ne sluti šta joj odostraga "piše", inače bi joj i lice oblilo crvenilo jednako onom na kecelji.
Taman smo pre toga s jednog papira čitali o Ognjenovim profesionalnim sklonostima, pa mu dobacih: Vidiš, ne bi bilo loše ni da budeš pekar! On, gimnazijalac, samo protrlja bradu i oči mu se osmehnuše (za tolike šake, vala, kecelja bi bila mala).
Нема коментара:
Постави коментар