U prodavnicama me znaju po jednoj rečenici: Ne treba (mi) kesa!
Nove prodavačice (što se s takvim čudom još nisu susrele) ostaju u šoku. Nekoliko puta moram da im ponovim isto, nekad i da vadim namirnice iz kese (u koju su ih potrpale).
One zbunjene (traume od mene imaju): Pa kako ćete ovako, pa u šta ćete, pa...?
U torbu? U džepove? U ruke? Među zube? Uostalom, šta te briga, ženo! NE ŽELIM kesu! Drugima ih deli i kapom i šakom (alavo, pa kad je džabe, koga boli što treba vekova da se raspadnu kad u potoke, livade i šume padnu).
Нема коментара:
Постави коментар