Treba (a nikako) da stigne penzija. I sve penzionere u mom kraju samo jedno zanima.
Majka juče zove telefonom baba Olgu: Je l' bio poštar? Strina Ruža iz svog dvorišta dovikuje (nama što sedimo pod jelovinom): Je l' bio poštar?
Jutros majka stupi u tamu moje sobe da sa mnom podeli zabrinutost: Nema poštara (a Spasovdan na pragu)!
Svi načuljili uši, šetaju besciljno dvorištem, ne udaljavaju se od kuće, a primiču kapiji, iščekuju zvuk motorčeta, cupkaju nestrpljivo, svrbi ih levi pa desni dlan (takve su pare, ne drži ih mesto: odmah platiš sve račune, pa razvlačiš resto)... Čekaju ga ko ozebao sunce, a od poštara (koji je dvaput mesečno najpoželjnija osoba za penzionera; da ga pitaš: hoćeš poštar da dođe ili da ti ustanu otac i majka iz groba, bio bi u debeloj nedoumici) još ni traga ni glasa.
Majka juče zove telefonom baba Olgu: Je l' bio poštar? Strina Ruža iz svog dvorišta dovikuje (nama što sedimo pod jelovinom): Je l' bio poštar?
Jutros majka stupi u tamu moje sobe da sa mnom podeli zabrinutost: Nema poštara (a Spasovdan na pragu)!
Svi načuljili uši, šetaju besciljno dvorištem, ne udaljavaju se od kuće, a primiču kapiji, iščekuju zvuk motorčeta, cupkaju nestrpljivo, svrbi ih levi pa desni dlan (takve su pare, ne drži ih mesto: odmah platiš sve račune, pa razvlačiš resto)... Čekaju ga ko ozebao sunce, a od poštara (koji je dvaput mesečno najpoželjnija osoba za penzionera; da ga pitaš: hoćeš poštar da dođe ili da ti ustanu otac i majka iz groba, bio bi u debeloj nedoumici) još ni traga ni glasa.
Sad da zađem po selu s aparatom od penzionera do penzionera (koji još penzije primili nisu), šenuo bi od visokog pritiska.
P.S. Malopre majka opet pozva baba Olgu (kuća joj je na privilegovanom mestu, prva na ravni pošto se poštar motorom jedva izvuče uz brdo): Je l' dolazio poštar? (Ako je bio kod nje, uskoro će stići i do ostalih.) Eno, reče baba Olga (verovatno od rane zore kroz vrata izviruje i osluškuje), čini mi se da ode ka Žujevićima. I majci se razli osmeh licem. Tu je poštar, tek što nije! Javi Ruži, rekoh, da se i ona razvedri. Tata zvao iz Beograda da pita: Je l' bio taj magarac? Nisam imala dilemu na koga misli.
Sad da poštar, kojim čudom (pu-pu, daleko bilo), bane bez penzija, samo s računima, ne bi se glave (ni poštarske torbe) nanosio. A nema ga, ni da njakne.
P.S. Malopre majka opet pozva baba Olgu (kuća joj je na privilegovanom mestu, prva na ravni pošto se poštar motorom jedva izvuče uz brdo): Je l' dolazio poštar? (Ako je bio kod nje, uskoro će stići i do ostalih.) Eno, reče baba Olga (verovatno od rane zore kroz vrata izviruje i osluškuje), čini mi se da ode ka Žujevićima. I majci se razli osmeh licem. Tu je poštar, tek što nije! Javi Ruži, rekoh, da se i ona razvedri. Tata zvao iz Beograda da pita: Je l' bio taj magarac? Nisam imala dilemu na koga misli.
Sad da poštar, kojim čudom (pu-pu, daleko bilo), bane bez penzija, samo s računima, ne bi se glave (ni poštarske torbe) nanosio. A nema ga, ni da njakne.
Нема коментара:
Постави коментар