Maša sela pod jelovinu da zapiše utiske o rekreativnoj nastavi: gde je bila, šta je videla, čula, osetila... U želji da pomognem, pitam: Pa kakva je tamo priroda? (Meni od same pomisli na Sirogojno, na Zlatibor pošla voda na usta. Dvojako zaronih u prošlost sećajući se etno sela, koje sam posetila pre devetnaest godina. Istopih se od miline gledajući u mislima visoke borove, nepregledne livade, stogove sena, ovce... Ne treba meni puno da padnem u zanos: jedno drvo, jedan cvet, jedna ptica... "Sečem vene" zbog plavog neba, šuma, pašnjaka, zrikavaca...
Kakva je, Mašo, tamo priroda, je li lepa? A Maša, gotovo apatična, ko da me pljusnu kofom ledene vode, izjavi (bez ikakve radosti u očima, u glasu): Pa lepa, ko i svaka druga.
Kakva je, Mašo, tamo priroda, je li lepa? A Maša, gotovo apatična, ko da me pljusnu kofom ledene vode, izjavi (bez ikakve radosti u očima, u glasu): Pa lepa, ko i svaka druga.
Нема коментара:
Постави коментар