Pred Spasovdan donela strina neke kesice, da pokaže i posavetuje se s nama (da li da koristi ili ne koristi). Jedno beše neki prašak, da ne cure jagode (iz torte; a ne znam kad su curele, ne traži hleba preko pogače). Drugo učvršćivač za šlag, šlagfiks... Moderna vremena, progunđah s vrata (na koja bejah oslonjena), sve treba dodatno učvršćivati. Postoji i neki džemfiks, valjda da voće prokuvaš tek desetinu minuta, pa očvrsne, da ne gubiš vreme kuvajući (i ne pečeš ruke mešajući). Moderna vremena -- moderne žene: sve da bude brzo i sve da bude čvrsto, da stoji -- samo da dubi (nikako ne kapiram opsesiju domaćica i nastojanje da i u kuhinji sve bude reprezentativno: krupno, čvrsto, glatko...)! Šlagfiks, džemfiks, počeh da nabrajam podrugljivo. Sve same hemikalije, sve treba fiksirati i popravljati, podupirati. (Ko da se dosad džem bez toga nije kuvao! Ko da šlag na tortama nije stajao! Jeste? Pa šta će nam onda ti pomagači?!)
A što nema kurfiks, isceri se sestra. Međutim, biće da ima, samo ne u prahu i drukče se imenuje. A nije da nema veze s voćem: od one afričke šljive ne može da se živi, a bez nje, izgleda, ne može da se ...e.
Нема коментара:
Постави коментар